Istorijat

  • 1694

    Osnivanje Novog Sada

    Krajem 17. veka, kada su Turci suzbijeni iz severnih krajeva srednjeg Podunavlja, Novi Sad je postao najveće i najvažnije pogranično mesto prema Turskoj. Time su stvorene povoljne prilike za njegov napredak i razvitak. Prvobitna imena Novog Sada bila su Racka varoš (Ratzen Stadt, Ratzenstatt) i Petrovaradinski šanac (Peterwardeiner Schantz), dok ime Novi Sad (Neoplanta, Neusatz, Újvidék) datira iz 1748. godine kada je Ukazom carice Marije Terezije Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Smatra se da je u vreme kada je izgrađen Novi Sad krenula i gradnja Petrovaradinske tvrđave, jednog od najvećih simbola grada. U tom periodu, Novi Sad je brojao svega 1.000 stanovnika.

  • 1880

    Prva kanalizacija

    Izgradnja kanalizacije u Novom Sadu počela je krajem 19. veka. Tada je grad imao 21.500 stanovnika i zauzimao prostor od 427 hektara. Početak Drugog svetskog rata Novi Sad je dočekao sa oko 40 kilometara kanalizacione mreže kojom su se odvodile uglavnom atmosferske vode.

  • 1895

    Prvi subarteski bunari

    Sve do pred kraj 19. veka stanovnici Novog Sada pili su vodu iz Dunava ili kopanih bunara. Epidemija kolere, 1892. godine, izazvana zagađenom dunavskom vodom, podstakla je bušenje dubokih bunara i intenzivirala razmišljanja o izgradnji vodovoda. Već 1895. godine izbušeni su prvi duboki, subarteski bunari.

  • 1952

    Izgradnja gradskog vodovoda

    Po završetku Drugog svetskog rata, polovinom 1945. godine, Novi Sad je imao oko 55.000 stanovnika, oko 1.000 bunara i kućnih vodovoda i 106 javnih bunara. Međutim, sve to nije moglo da zadovolji potrebe za zdravom pijaćom vodom, ni po količini ni po kvalitetu, što je zahtevalo izgradnju gradskog vodovoda. Izgradnja i rekonstrukcija objekata počela je 1951. godine, a već naredne godine započela je izgradnja devet kilometara vodovodne mreže. Gradnja reni bunara i objekata za preradu vode na Sunčanom keju počela je 1959. godine.

  • 1953

    Gradska kanalizacija

    Avgusta 1953. godine prihvaćen je i odobren investicioni program izgradnje gradske kanalizacije po kojem je zadržan osnovni koncept podela na južni i severni sliv sa mešovitim sistemom. Iste godine započeta je izgradnja glavnih crpnih stanica GC 1 i GC 2 sa izlivima u Dunav i glavnih kolektora.

  • 1961

    GC 2 u pogonu

    Glavna crpna stanica GC 2 počela je sa radom, a par meseci kasnije u pogon je puštena i GC 1. Njihova izgradnja smatra se početkom izgradnje moderne kanalizacije na području Novog Sada. Kanalizacioni sistem Novog Sada, za razliku od vodovodnog, nije fizički jedinstven sistem, a razlog tome su topografski i hidrografski uslovi na prostoru koji pokriva. Najveći deo gradskog kanalizacionog sistema je mešovitog tipa, dok postoje i delovi mreže koji su separatni i posebno prikupljaju atmosferske, odnosno fekalne vode. Odvodnjavanje se obavlja preko više odvojenih ili povezanih slivnih područja.

  • 1965

    Postrojenja novog vodovoda

    Objekti, odnosno postrojenja novog vodovoda pušteni su u probni pogon 1964. godine, dok su u redovan pogon pušteni u aprilu 1965. godine. Dalji rast potreba za vodom je manje ili više uspešno pratila izgradnja osnovnih objekata sistema i vodovodne mreže. Tih šezdesetih godina prošlog veka dužina novosadske vodovodne mreže bila je oko 90 kilometara.

  • 1975

    Izgrađene Baždarnica i Laboratorija

    U sklopu objekta JKP-a “Vodovod i kanalizacija” na Sunčanom keju završena je izgradnja Laboratorije i Baždarnice. Tom investicijom naše preduzeće je napravilo korak više u razvoju, s obzirom na to da se akreditovalo za overavanje i baždarenje vodomera i pri tom dobilo laboratoriju opremljenu savremnom aparaturom za kontrolu kvaliteta sirove vode, vode u postupku tehnološkog tretmana, kao i tretmana prilikom distribucije do krajnjih korisnika.

  • 1984

    “Petrovaradinska ada” počela sa radom

    Izvorište “Petrovaradinska ada” počelo je sa radom kada je pušten u pogon prvi bunar BHD 1. Locirano na desnoj obali Dunava, “Petrovaradinska ada” predstavlja jedno od tri izvorišta koja se koriste za potrebe vodosnabdevanja Novog Sada, a u sadašnjem obimu kompletirano je 1988. godine.

  • 1986

    Izgradnja rezervoara Mišeluk

    Počela je izgradnja rezervoara pijaće vode na Mišeluku i trajala je osam godina. Rezervoar je izgrađen kako bi se obezbedilo stabilnije vodosnabdevanje sremske strane grada. Svako ulaganje u vodovodnu mrežu i objekte vodovoda značilo je sigurnost za naše sugrađane, a ova investicija imala je ogroman značaj za stanovnike na sremskoj strani Dunava.

  • 1988

    Kanalizacija za Veternik i Futog

    Počela je izgradnja kanalizacione mreže u Veterniku i Futogu. Izgradnja kanalizacije u Veterniku i Futogu predstavlja početak rešavanja brojnih komunalnih problema u tim delovima grada gde su stanovnici dugi niz godina živeli u neadekvatnim uslovima i bez osnovnih civilizacijskih sadržaja. Poznata dešavanja tokom devedesetih godina prošlog veka usporila su ovu investiciju.

  • 1992

    “Ratno ostrvo” počelo s radom

    Puštanjem u pogon prva tri od ukupno deset reni bunara, u rad je pušteno izvorište "Ratno ostrvo". Novi Sad je time dobio nove izvore pitke vode što je obezbedilo i smanjenje nestašica kojih je povremeno bilo. JKP “Vodovod i kanalizacija" tada je ušlo u realizaciju dugoročnog projekta obezbeđivanja stabilnog snabdevanja grada vodom. Poslednji reni bunar priključen je na vodovodni sistem 2003. godine.

  • 1999

    Žeželjev most

    Žeželjev most srušen je 1999. godine i time je presečen dovodnik za sremsku stranu koja se od tog momenta snabdevala tehničkom vodom (sirova voda sa izvorišta koja se delimično kontrolisala).

  • 2000

    Izgrađena hidraulična zavesa

    Podvodnik za snabdevanje sremske strane izgrađen je 2000. godine. Iste godine, izgrađena je i hidraulična zavesa na Ratnom ostrvu u slučaju da dođe do izlivanje nafte u području izvorišta, kao moguće posledice bombardovanja. Ona danas nije u funkciji jer ne postoji bojazan od izlivanja.

  • 2001

    Izgrađen most Duga

    Most Duga izgrađen je 2001. godine, kao privremeno rešenje za Žeželjev most i time je uspostavljeno vodosnabdevanje sremske strane grada.

  • 2005

    Obnovljen cevovod kroz Most slobode

    Most slobode srušen je tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Ponovo je izgrađen 2005. godine kada je obnovljen i cevovod DN 900 koji prolazi kroz njega čime je sremska strana grada ponovo prispojena na gradsku vodovodnu mrežu. Time su stanovnici preko Dunava mogli, posle šest godina, da se vrate normalnom životu i redovnom vodosnabdevanju.

  • 2009

    Otvoren Kontakt centar

    Kontakt centar osnovan je 2009. godine i osmišljen je da građanima pruža informacije o dnevnim aktivnostima Službe održavanja vodovodne mreže, usled kojih su naši potrošači imali prekide u vodosnabdevanju. Pored toga, služi i da Službi održavanja vodovodne mreže, putem specijalizovanog programa, uputi naloge za rad. Ti nalozi upućuju se na osnovu prijava građana o curenju na javnim površinama, u šahtovima, prijavom slabog pritiska ili potpunog nestanka vode i prosleđuju monitoring ekipi za detekciju curenja i havarija.

  • 2011

    Kanalizacija za Kać

    Završeni su radovi na spajanju magistralnog kolektora kanalizacije u Kaću sa novosadskom kanalizacionom mrežom, odnosno crpnom stanicom Sever 4. Sagrađeni su potisni vod u dužini 3,6 kilometara i gravitacioni vod dužine 1,35 kilometara. Time su stvoreni uslovi za gradnju sekundarne mreže i kućnih priključaka na kanalizacioni sistem u Kaću, odnosno rešavanje višedecenijskog problema koji meštani Kaća imaju sa visokim nivoom podzemnih voda i prelivanjem septičkih jama.

  • 2013

    Otvoren Korisnički servis

    U prizemlju Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“ otvoren je Korisnički servis JKP-a „Vodovod i kanalizacija“. U prostorijama Korisničkog servisa nalazi se i kol-centar preko kojeg građani besplatnim pozivanjem broja 0800/333-021 mogu dobiti informacije o radovima na vodovodnoj mreži i o svim segmetnima rada našeg preduzeća. Našem preduzeću se na godišnjem nivou obrati oko 20 hiljada ljudi sa raznim zahtevima i pitanjima, a sada sve informacije dobijaju jednim pozivom, što je nova etapa u razvoju odnosa sa građanima.

  • 2014

    Kolektor posle 30 godina

    Završeni su radovi na kanalizacionom kolektoru od Rumenačke ulice do Kvantaške pijace vredni oko osam miliona evra. Reč je o obimnim radovima na koje se čekalo poslednjih 30 godina i koji su obuhvatili Rumenačku ulicu, Bulevar Jaše Tomića, Kisačku, Branka Radičevića, Bele njive i Venizelosovu ulicu. Ovim je završen ogroman posao na severnom slivu kanalizacije u Novom Sadu, poboljšano je odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, a došlo je i do bolje raspodele protoka duž celog sliva.

  • 2015

    Kanalizacija za par hiljada domaćinstava

    Počela je izgradnja kućnih priključaka na kanalizacionu mrežu u delovima Veternika i Adica. Ovim radovima priključeno je više od 30 ulica u oba naselja odnosno nekoliko hiljada domaćinstava. Završetkom ovog posla bez kanalizacione mreže je ostao još manji deo prigradskih naselja .

  • 2016

    Novi blokovi u Fabrici vode

    Zvanično je počeo rad novih blokova na Pogonu za preradu i distribuciju vode („Fabrika vode Štrand“) i to se slobodno može nazvati istorijskom prekretnicom u razvoju komunalnog sistema Novog Sada. Ugradnjom ozonizatora i filterskih polja sa aktivnim ugljem mikrobiološka i fizičko-hemijska ispravnost vode u Novom Sadu podignuta je na najviši mogući nivo. Novi delovi Fabrike vode nisu povećali proizvodnju i preradu vode, koja sad iznosi 1.500 litara u sekundi, ali su stabilizovali pritisak u mreži bez obzira na utrošak pošto je ujedno sagrađen i rezervoar kapaciteta 10.000 kubika vode.

  • 2017

    Muralizacija reni bunara na keju

    JKP „Vodovod i kanalizacija“ započelo je muralizaciju svih šest reni bunara na Sunčanom keju, od Filozofskog fakulteta do Štranda, u okviru planiranog uređenja ovih objekata za 2017. godinu. S obzirom na to da su reni bunari neposredna zona zaštite i da je okolina bila zapuštena, odlučeno je da se projektom muralizacije dobije jedan potpuno uređen prostor. Izabrano je konceptualno rešenje, odnosno da svi reni bunari budu oslikani u istom stilu, a za oslikavanje je bio zadužen novosadski umetnik i dizajner Stefan Stanojević. Za narednu godinu planira se osvetljenje reni bunara i time će projekat biti završen.

  • 2018

    Značajne investicije u komunalnom sistemu grada

    JKP „Vodovod i kanalizacija“ izgradilo je vodovodnu mrežu za drugu visinsku zonu u Bukovcu te započelo radove na izgradnji rezervoara za naselje Bukovac. Ugovorena je izgradnja i opremanje nove crpne stanice – NGC1 kod Kvantaške pijace, a sa radovima se krenulo u drugoj polovini decembra. Izgrađeno je oko 440 pojedinačnih priključaka na vodovodnu mrežu i oko 100 priključaka na kanalizacionu mrežu kroz pojedinačnu izradnju, što je najveći broj izgrađenih pojedinačnih priključaka do sada. Rađena je regeneracija bunara na Petrovaradinskoj adi i Ratnom ostrvu, završeni su radovi na rekonstrukciji dovodnika na Petrovaradinskoj adi i povezivanje sa novim cevovodom na novom Žeželjevom mostu. Takođe, urađen je najavljeni projekat osvetljenja reni bunara na izvorištu „Štrand“ na Keju čime je završeno planirano uređenje ovih objekata, a rasveta se uklopila u prostor za rekreaciju, što Kej i jeste. Laboratorija Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ uspešno je prošla prvu nadzornu proveru kompetentnosti od strane Akreditacionog tela Srbije u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006 i time potvrdila da obezbeđuje kvalitet usluga u svim fazama rada. Potpisan je Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine – Agencije za zaštitu životne sredine i JKP-a “Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad, kojim se uspostavlja i podstiče saradnja u oblasti praćenja kvaliteta voda.

  • 2019

    Izgradnja i opremanje nove glavne crpne stanice (NGC1) kao najvažniji projekat

    Najvažniji posao, koji je započet krajem 2018. godine, jeste izgradnja i opremanje nove glavne crpne stanice – NGC1, koja predstavlja objekat od velike važnosti za funkcionisanje Novog Sada. Takav objekat gradi se jednom u 50 godina, a i preduslov je za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (CPPOV), što će biti istorijski poduhvat našeg grada jer Novi Sad nikada nije imao investiciju slične vrednosti. NGC1 je ključni objekat jer će se u nju svoditi slivovi sa bačke strane grada. Montirana je hidromašinska oprema, a cela investicija je na 70 odsto gotovosti. Trenutno se radi na završetku izliva i izgradnji uliva, a očekuje se da ceo posao bude gotov do maja 2020. godine. Radovi od krucijalne važnosti za redovno vodosnabdevanje, a u okviru planskog unapređenja tehničkog sistema, bili su i zamena cevi između stare filter stanice i rezervoara „Štrand” i zamena cevovoda DN 800 između rezervoara „Štrand” i stare pumpne stanice, kao i čišćenje dovodnika sirove vode DN 600 s izvorišta „Petrovaradinska ada”. Kad je reč o izgradnji priključaka, izgrađeno je oko 2.500 kanalizacionih i blizu 700 vodovodnih. Počela je izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u naselju Bocke i prva faza izgradnje dovodnika za Begeč od Ulice Branka Ćopića do kružnog toka u Veterniku, čijim će se završetkom dodatno stabilizovati vodosnabdevanje Veternika i Futoga. Rekonstruisana je vodovodna i kanalizaciona mreža u nekoliko ulica na Podbari, izgrađene obe mreže na Jugovićevu za stambene objekte namenjene snagama bezbednosti i završena izgradnja kanalizacije za novu zgradu RTV-a. Takođe, sanirana su filterska polja 7 i 12 na staroj filter stanici, regenerisani bunari 4,6 i 10 na izvorištu „Ratno ostrvo“ i izgrađena kanalizacija u delu Karagače.

EnglishGermanRussianSerbian